DJAVOLJA VAROS

DJAVOLJA VAROS
U Djavoljoj varosi:
cvet majcine dusice u kamenu,
ptica slomljenih krila
sa srcem od kamena.
Kroz zlatan prsten
srebrni suncevi zraci.
Okamenjeni svatovi
koji ne stigose na svadbeni cin.
Nebo nad Djavoljom varosi
mirise na ruzmarin.
Sveti Sava ne pohodi Djavolju varos.

Jovica Damjanovic

SADRZAJ ISTRAZIVANJA
Istrazivanje ovog prirodnog spomenika odvijalo se u nekoliko mahova. U prvi plan stavljen je nastanak Djavolje Varosi, kao i sastav stena, zemljista i voda. Djavolja Varos, kao prirodni fenomen, nosi sobom i zanimljivu floru i faunu. Mitovi i price su takode nesto sto ovom prirodnom spomeniku daje poseban car. Na kraju izneseni su zakljucci o mogucnostima za razvoj turizma.
Zbog verodostojnosti podataka koji su ovde navedeni, organizovane su tri ekspedicije; septembra 1998, februara i marta 1999. godine - neposredno pred bombardovanje. 
Istrazivanje je bilo praceno punom opremom koja je zahtevna na ovakvom poslu; a tu pre svega mislim na hemijske preparate koji su omogucili da voda ostane u onom »stanju« u kom je i uzeta, zatim na razne prirucne alate koji su nam pomogli u kopanju, kao i na termometrar kojim smo merili temperaturu vode. Tim su pored mene sacinjavali moj otac, brat i moja profesorka geografije koja je sa nama bila u poslednjoj ekspediciji. 
Zelim da napomenem, da istrazivanje ovog prirodnog fenomena nije bilo ni malo lako, pre svega zbog nepristupacnosti samog terena, a i zbog vremenskih uslova koji su preovladavali u ovom periodu. 

LEGENDE O NASTANKU DjAVOLJE VAROSI
Nekada davno ovde su bili Rimljani. Bio jedan covek, koji je bio jako bogat, i nije zeleo da mu se cerka uda za bilo koga. Posto ona nije mogla da se uda za onog za kog je zelela, resila je da se uda za brata. Svadba je krenula, i kad su svatovi dosli do crkvice Svete Petke skamenili su se. Prica se da uvece svatovi igraju, da se cuje neka cudna muzika, ali cim se pride malo blize sve to nestaje. Kazu da je strasno tu boraviti u ponoc - kaze Radojevic Budimirka (1927), starica iz sela Zebice, nepuna tri kilometra dalekog od Djavolje varosi, to jest, od samih glavolutaka.


MORFO - GEOLOSKE ODLIKE
Glavni fenomen Djavolje varosi je skupina izduzenih, vretenastih stubova sa kamenim kapama na vrhu koje se obicno oznacavaju zemljanim piramidama, glavolutcima ili kulama. Zemljane piramide nalaze se na desnoj dolinskoj strani Zutog potoka, izmedu 660 i 700 m nadmorske visine, na strmim padinama dve duboke, paralelno usecene jaruge, oznacene kao Djavolja i Paklena jaruga. U izvoristima ovih jaruga, u neposrednom zaledu zemljanih piramida formirana je zajednicka erozivna celenka u obliku amfiteatralnog odseka strmih i delom vertikalnih strana, impresivnog kolorita, ogolicena i disecirana velikim brojem erozivnih brazdi i vododerina. Gornja ivica odseka je na 850 - 870 m nadmorske visine.
U okolini Djavolje varosi u citavoj dolini Zutog (Djackog) potoka najvece rasprostranjenje imaju hidrotermalno promenjene andezitske stene nastale intezivnim procesima kaolinizacije, silifikacije i piritizacije primarne stenske mase eruptivnog komlpeksa oznacenog kao »laki andezitski masiv«. Osim promena u petrografskom (ili netrografskom?) sastavu i boji, navedeni procesi uslovili su i znacajne izmene mehanickih svojstava andezitskih stena. Njihova unutrasnja vezivna moc je oslabila tako da su postale veoma procesima fizickog i hemijskog razoravanja i raspadanja, kao i spiranjem pod uticajem povrsinskih voda. U hidrotermalno izmenjene andezije uklopljene su kvarcno i kvarcno - krecaste zice i sociva vulkanskih tufova, breca i algometara. Od ovih stena tamne, crvenkaste boje izgradeni su najstrmiji delovi odseka pomenute erozivne celenke. 
Razvodje izmedu pomenutih jaruga izgradeno je u gornjem, povrsinskom delu od deluvijalnog (padinskog) materijala kvartarne starosti i maksimalne debljine oko 20 metara. Radi se o heterogenom, relativno slabo vezanom materijalu u cijem sastavu ucestvuju blokovi, krupni odlomci i sitna nezaobljena zrna razlicitih vulkanskih stena (andezita, njegovih varijeteta i priroklasita). Medutim, osnovnu veznu masu cini tamno - zuckasta glinovita komponenta. Linija kontakta deluvijalnog sloja i podine ima strm nagib prema koritu Zutog potoka i moze se dobro pratiti na otvorenom profilu leve strane nizvodne - Djavolje jaruge. 
Na srednjem delu uzduznih profila korita jaruge se medusobno priblizavaju na svega 50 metara usled cega je njihovo razvode suzeno i na duzini od nekih 30 metara sasvim istanjeno i predstavljeno ostrim grebencicem. Na ovom prostoru, na desnoj strani uzvodne - Paklene jaruge, oko 130 metara od njenog usca u Zuti potok, i na levoj strani Djavolje jaruge na oko 200 metara od korita Zutog potoka, pocinje nizanje zemljanih piramida. Visina piramida se krece do 15 metara, sirina u osnovi 4 - 5 metara, a pri vrhu se svodi na jedan metar i manje. Vecina kula ima kapu ili glavu - andezitski blok koji ih stiti od razaranja, dok su neke ovu zastitu izgubile. Svrstane su uglavnom u nizove ili grupe koje imaju zajednicku osnovu. Nizovi su orjentisani poprecno u odnosu na pravac korita jaruga i razdvojene su medusobno hodnicima, odnosno plicim jarugama strmog profila. Usamljenih, izdvojenih kula ima svega nekoliko. U Paklenoj jaruzi korren piramida se nalazi neposredno iznad korita, dok u Djavoljoj jaruzi piramide pocinju na desetak metara iznad korita. 
Pristup piramidama je uglavnom nepovoljan, i uz njih je nemoguce se peti, jer se dobija utisak kao da ce vam pasti na glavu. Materijal od koga su one sastavljene se pod nogama roni, tako da je izlisno bilo sta u vezi s penjanjem i pokusati!

NASTANAK PIRAMIDA
Primarni, inicijalni agens u stvaranju zemljanih piramida je kisa. Pod udarom kisnih kapi dolazilo je do mehanickog razoravanja, a zatim rastvaranja i odnosenja glinovite komponente zemljista i deluvijalnog materijala pri cemu su se formirale zacetne, minijaturne erozivne brazdice. Duz ovih brazdica dolazi do koncentrisanja slivanja vode i odnosenja prvo sitnijih, a zatim i vecih stenovitih sastojaka i stalnog produbljivanja ovih oblika. 


DjAVOLJA VAROS - KARAKTERISTIKE
Tamo gde polako i put prestaje da biva jasan, i gde nebo pocinje da se spaja sa zemljom, tamo su ostali skamenjeni svatovi, price, mitovi i radoznalni pogledi ljudi koji to ne razumeju...
Kada od Nisa krenemo za Pristinu (jugo - zapad), sigurno cemo na osamdesetom kilometru naici na skretanje za Djavolju varos. Drveni znak pokazuje jos 9 km. Odmah posle skretanja sa glavnog puta nalazi se znak opreznosti i ogranicenja brzine, kao i upozorenje da je put sa nepropisnim elementima u narednih 15 km. Teren je dosta podvodan. Prvo selo na koje nailazimo je selo Sastavci (odmah ispod nadvoznjaka) - a ime je dobilo zato sto se tu sastaju dve reke: Kosanica i Banjska. Nekoliko kilometara dalje nailazimo na Kupinovo, gde je se nekada nalazila skola za sva okolna sela. Zgrada skole i danas postoji ali u nju niko ne ide (sl. ). Usput nailazimo na metrena drva (uglavnom hrastova), od cije prodaje seljaci i zive (sl. ).Dolazimo do parkinga ispred sela Zebice, odakle autobusi ne mogu dalje. Kolima se medutim moze. Ulazimo u selo Zebice, koje danas broji svega 26 stanovnika, anekada je bilo vise od tridest kuca; nazalost dve trecine tih kuca su puste. Odatle makadamom nastavljamo jos tri kilometara do Djavolje varosi. Usput nailazimo na jednu mrtvu kornjacu, na stoku, ali u zbunovima se mogu videti ljubicice, kukurek, jova (od nje seljaci ovde farbaju vunu), divlji lesnik... Nailazimo i na jednu staru vodenicu koju ce sada izgleda renovirati. Dolazimo do poslednje tacke dokle se kolima moze stici - veliki parking, aulevo put vodi za selo Djake, pod ciji katastar i spada Djavolja varos. Na parkingu naslonjena na jedno drvo, nalazi se iz zemlje iscupana tabla (sl. ) na kojoj pise:
"Prirodni spomenik 
Djavolja varos
pod zastitom je drzave".
Put do samih glavolutaka vodi kroz grabovu i hrastovu sumu. Drvece je obelezeno plavim strelicama koje imaju funkciju putokaza. Suma je bogata papratima, jesenjim safranom, ciklamama, divljom jabukom, sipkom, gljivama razlicitih vrsta i velicina, krokosom, divljim lesnikom, brekinjama i divljom kupinom. Odmah po ulasku u sumu nalaze se ostaci nekadasnje "prve" crkve, koja je, po svemu sudeci, spaljena. Kroz samu Djavolju varos protice Djacki potok, u kome nema zivotinja zbog jake koncentracije gvozda i sumpora (???). 
Legenda ili ne, Djavolja varos je zaista davolja. To pokazuju i drveca najcudnijih oblika kao i citava flora koja se tamo moze videti. Drvece opstaje na vrlo oskudnom i dosta "plitkom" zemljistu, a moze se videti i na vrhovima piramida (sl. ).
Djavolja varos je, pre svega, poznata po Djavoljoj vodi. Ima nekoliko izvora;do jednih se dolazi penjanjem uz "kanjon", a drugi su tzv. crveni izvori jer "izlaze" iz crvene zemlje (sl. ). Prvi izvor na koji nailazimo kada idemo prema glavolutcima je mali crveni izvor ispod jednog drvenog mostica. Dosta je nepristupacan, te je vodu vrlo tesko uzeti a da se izvor predhodno ne zamuti (sl).
Naglim padom pravi jednu veliku baru, odakle se jedan deo uliva u Djacki potok a drugi ponire. Dalje kroz sumu, jedno stotinak metara uzvodno, nailazimo i na drugi crveni izvor, koji je daleko veci. Zahvata prostor od nekih 50 m2 , zemlja je crvena, vlazna, ima se utisak kao da se radi o zivom blatu, a voda ustaljenim koritom tece u Djacki potok. Zbog ova dva izvora, za koje kazu da su busotine geologa (???), nema riba u vodi, jer su ovi izvori jako bogati Fe i S. 
Desetak metara pre samih glavolutaka, nalazi se jedna stazica ulevo koja vodi u brdo. Njom se stize do crkvista (sl. ). To je jedno malo mesto, ogradeno kamenjem, povrsine oko 4 m2, ovalnog oblika. Na samom "ulazu" nalazi se na jednom drvetu od drveta napravljen i urezan krst, a u dnu se nalaze par ikona i dosta sitnog novca iz razlicitog perioda. Tu se na Veliki petak organizuje sabor; tu zitelji sela Zebice i Djake toga dana rucavaju, postavljaju se u okolini (na ravnom prostoru) "tezge". Iznad crkvista, put vodi dalje kroz sumicu, uzbrdo (sa obaveznim drvenim ogradama), do jednog vrha i suzenja sa kog se vide obe strane Djavolje varosi. I sa jedne i sa druge strane ima piramida, mada s moje desne strane, tj. na severo - zapadnoj strani ima manje glavolutaka. Na nekim od tih piramida stoji kamen, na nekima ne, uglavnom sve su priblizno iste velicine i priblizno isto "sacuvane". 


NASTANAK DjAVOLJE VAROSI I NJENO UREDjENJE
Glavni fenomen Djavolje varosi je skupina izduzenih, vretenastih stubova sa kamenim kapama na vrhu koje se obicno oznacavaju zemljanim piramidama, glavolutcima ili kulama. Zemljane piramide se nalaze na desnoj dolinskoj strani Djackog (Zutog) potoka, izmedu 660 i 700 m nadmorske visine. Primarni agens u stvaranju zemljanih piramida bila je kisa. Pod udarom kisnih kapi dolazilo je do mehanickog razoravanja, a zatim rastvaranja i odnosenja glinovite komponente zemljista i deluvijalnog materijala pri cemu su se formirale zacetne, minijaturne erozivne brazdice. Duz ovih brazdica dolazi do koncentrisanja slivanja vode i odnosenja prvo sitnijih, a zatim i vecih stenovitih sastojaka i stalnog produbljivanja ovih oblika.