Kurvingrad u Niskoj  okolini  do  danasnjih   dana nedovoljno je ispitan lokalitet, i zgleda naseljen jos u osvitu istorijskog  doba . Zbog tranzitnog  i strateskog  polozaja  nad tesnacem nad kojim  se    uzdize u  doba  rimskog carstva  naselje je  bilo  odbrambena  kula  vojnog  puta  (via militaris). Znacajna  je  vojna  tacka  i  u doba Vizantije pod imenom  Komplos . U srednjem veku obnovljeno  je  naselje ,  koje je  preostalo  iz  ranijeg  perioda , i  od  tada   nosi  naziv  Koprijan .           Koprijan   je   pogranicni   grad   despotovine , vise puta njime ce zavladati srpski i turski mocnici.   Kada    je    u    poslednjem    turskom    naletu    razorena   Srpska    srednjovekovna  drzava, Koprijan je do temelja razoren , stanovnistvo pobijeno i raseljeno i odvedeno kao roblje u Malu Aziju .  Tvrdjava   je  vise  puta  koriscena   kao  gradjevinski  materijal  za i zgradnju Niske tvrdjave. U dvadesetom veku ruine je raznelo lokalno stanovnistvo i njime gradilo svoje kuce. 
            U ovome  sto  sledi  dat  je  pregled  dosadasnjih  istrazivanja, legendi koje su se odrzale i desavanja koja su uticala na sudbinu grada. 

            Kurvingrad se nalazi 12 km juzno od Nisa, iznad istoimene klisure,kroz koju protice Juzna Morava. Sa severo-istocne strane Juzno Moravske klisure, naspram Kurvinagrada na planini    Selicevici uzdize se Komiga, brdo visoko oko 270 m nadmorske visine. Tesnac povezuje Toplicku, Juzno Moravsku i Nisko-aleksinacku kotlinu, i kroz njega saobraca auto put od usca Velike Morave do doline Vardara.

     Legenda ili istina 

     O najstarijoj  proslosti  grada  do  danas  su  se  odrzale  samo legende, a malobrojna istrazivanja zasnovala su se na srednjevekovnoj problematici, tako da nema mnogo materijalnih dokaza o tome kako i kada je grad prvi put nastao i ko ga je prvi osnovao. Sve sto danas pouzdano umemo da kazemo, odigralo se od 1372. godine do 1444. godine. 

      Te prve godine izranja iz mraka poznog XIV veka; one druge godine na isti nacin nestao je u tami vremena. 
      Tacnije, zivot grada protekao je omeden opsadama. Veruje se da vulgaran naziv grada potice iz vremena u kome je izvesna nemoralna dama iz gradskog naselja, prilikom opsade neosvojivog utvrdenja, nocu dok su svi spavali navela strazu da otvori kapije grada ili je sama to ucinila. 
  .   Po drugoj legendi koja se jos zivlje odrzala u svesti naroda grad je pripadao carici, a grad se Kurvin nazvao otud sto je carica zavela svestenika iz crkve ispod grada. Da bi se lakse susretali naredila je da se razapne platno od grada do crkve po kome je prelazila. 
     U julu 1933. godine zaista je postojala crkva pod gradom, pripadala je moravskom tipu, sazidana od netesanog kamena. 
    Kurvingrad  ima izuzetno dobar strateski polozaj. Sa nesto nizom Komigom na drugoj strani on potpuno zatvara usku klisuru Morave, u kojoj danasnji put, sledeci anticku trasu, i pruga Nis-Vranje prelaze Moravu i Toplicu dvama mostovima medjusobno udaljenim dva kilometra. 
    Car Justinijan I sredinom VI veka u okolini svog rodnog Nisa podigao je 32 nova i obnovio 7 ranijih utvrdjenja. U unutrasnjosti zemlje izgradio je mnogobrojne kastele da bi stanovnistvo imalo gde da se skloni u slucaju varvarskih napada preko Dunava. Kaze se da je obnovljen kastel ad Herculum i Calis.  Calis je kasnije mogao biti netacno napisan Komplos. Mogucno je da je vizantisko naselje podignuto na  Kurvinomgradu  bilo severnni odbrambeni for  Justiinijane Prime. 
    Naissus je nastavio da postoji kao veliki grad pod nazivom Nis. U povelji (hrisuvolji) Cara Vasilija II iz 1020. god. Nisu pripadaju Mokro, Svrljig, Toplica i Komplos. Verovanje da se Komplos kasnije pretopio unaziv za danasnje Prokuplje  i da je zapravo rec o istom lokalitetu osporena je kada je pronadjen dokument o Segedinskom miru iz 1444. god. gde se posebno pominju KOPERHANUM i Prokopijam. Komplos je morao biti na mestu danasnjeg Kurvinog grada. Primetna je slicnost u nazivima, a i celo to podrucje bogato je vizantiskim nalazima.[Tako je u susednom selu Klisure pronadjena vizantijska bazilika i nekoliko grobova. Prilikom kopanja temelja zgrada cesto se nailazi na rusevine manjih i vecih gradjevina, koje su po materijalu i nacinju zidanja datirane iz VI do VIII veka nase ere. 
   Komplos je morao biti vazan magistralni grad koji povezuje dolinu Morave sa dolinom Vardara, sastavni element mreze koja je u proslo vreme postojala na ovim prostorima, vazna vojna tacka, koja je stitla put od pljackasa i varvarskih upada. Kakva je sudbina zadesila grad u tome vremenu nezna se,ali je sa opravdanim razlogom mogao biti smatran za neosvojiv. Vazna odbrambena moc grada pocivala je u nepristupacnom planinskom ternu pod kojim se prostirao pregledan vidik na dolinu i reku, a cije zaledje je cuvala jos visa Selicevica.
   Od doseljavanja Slovena na ove prostore, od pocetka vladavine Stefana Nemanje ovo oblast poznata je pod nazivom Dubocica. Da li je Dubocica isto sto i Dendra, koja se pominje u vizantiskim izvorima, ostaje nerazjasnjeno.
    Kada je godine 1933. u niskoj tvrdjavi pronadjen nadvratni kamen za grad Koprijan (danas cuvan u niskom Narodnom Muzeju),postavilo se pitanje odakle je mogao biti donet. Kamen je lezao medju drugim kamenjem, kao neiskoriscen gradjevinski materijal. Verovatno je da je ovde prenet u nekoj od poslednjih turskih najezdi, pred pad despotovine, i da je srpski srednjevekovni Koprijan doziveo sudbinu vecine drugih srpskih srednjevekovnih gradova, koji su bili razoreni i upotrebljavani za izgradnju turskih vojnih logora. Kamen je bio dimenzija 114 cm duzine i 123 cm u obimu. Istesan od belog ovalnog kamena. Gornja strana je ravna u sirini od 26 cm, donji usek sa krajeva, za naslon na zid, iznosi 26 cm. Na  stubu  je  u   cetiri  reda  ( u  sirini  od  16  cm ) na srpskoslovenskom, cirilicom, sa jednakim slovima u velicini od 3 cm pisalo: 
"Az Nenad, sin kaznaca Bogdana, sazidah si grad Koprijan godo… va dni blagovernago gospodina mi kneza lazara va leto…"
     Natpis je okrnjen sa krajeva, pa je po nesto ostalo nerazjasnjeno. Godina ovako kako je sacuvana predstavlja 6880., tj. 1372. po nasem kalendaru, i ona pada u veme vladavine kneza Lazara. Ako ovo prihvatimo kao tacno, onda je 1372. godine i Nenad, sin kaznaca (blagajnika) Bogdana sazidao grad Koprijan.
      Da li je srednjevekovni Koprijan danasnji Kurvingrad? Da je vizantisko utvrdjenje na Gradistu Calis, a potom netacno napisano Komplos, u srednjem veku novoizgradjeni Koprijan, bez osnove je, jer na tom mestu nema nadjenih tragova srpske srednjevekovne proslosti.  Nepoznata vizantiska tvrdjava na Gradistu izgubila je znacaj 1372. god., kada je zavrsen grad Koprijan. 
     Grad je bio sa svih strana opasan rovom. Usled erozije rov je danas dimenzija 2X2m, u proslosti je bio dublji. Gradski bedem danas je prosecne visine od 4 do 5 m, i on je bio visi, ali se ne moze utvrditi za koliko, jer nigde nema sacuvanih karakteristicnih gradskih zubaca. Grad je bio izgradjen od sivozelenog  netesanog kamena i od crvene opeke, koja je na tom mestu postojala iz ranijeg vremena.Crkva Sv. Jovana na Komigi bila je, zajedno sa onom na crkvistu pod gradom obredni hram grada.  Sa zapadne strane grad su cuvale tri kule, od kojih su ocuvane ona na jugozapadu i centralna. Severoistocne kule danas nema, ali mora da je to bila glavna kula, donza. Fotografija  ( na pocetku rada ) je uradjena pocetkom XX veka. Na njoj se vide 4 kule, sto je moguce samo iz pravca severozapada. Odatle se pruza najpregledniji vidik na kotlinu Morave, a i danas je sacuvan deo puta, koji je najpogodniji pristup gradu. Sa severa su postojale 3 kule, severoistocna je srusena. Istocni zid je porusen, i pripadale su mu dve ugaone kule. A od 3 juzne preostala je samo centralna, i vec pomenuta jugozapadna. Unutrasnje prostorije bile su izgradjene od drvenih greda, koje su se glavile u otvore na bedemina.Samo je ostao temelj zgrade, u kojoj je udubljenje povrsine u osnovi 12 m2, u zemlji duboko 1,5 m, a visina nad zemljom ne moze se danas odrediti, verovatno je ovo bila cisterna. Kako je cisterna ovakvih dimenzija mogla da snabde vodom 1000 stanovnika, koliko je grad mogao da primi u toku opsade, i kako se voda do grada dopremala? Verovatno da je pod gradom bio izgradjen sklop podzemnih kanala, koji je vodio do Morave.
    Koprijan je bio pogranicni grad, jedini sa ove strane Lazarove drzavne granice. Stitio je put do Novog Brda i do rudnika srebra i zlata, na jugu despotovine.  Kada su Ugri 1072.god. osvojili Nis odvojili su ruku Sv. Prokopija,zastitnika grada,  koji je bio sahranjen u "staroj crkvi", i preneli u Sremsku Mitrovicu. Pobedonosni car Manojlo dao je da se vracena relikvija ponovo pripoji telu i pre prve opsade Nisa pobegao je u susedni grad Koprijan. Posle smrti Bajazita  njegovi sinovi se bore za  vlast u Turskoj. Prvi se povlaci iz sukoba Isa. Sulejman pobedjuje Mehmeda, a Musa zavladava Balkanom. Stefan Lazarevic, zakoniti vladar Srbije sklapa savez sa Musom protiv Sulejmana. Vuk Lazarevic i Brankovici, prave pogodbu sa Venecijom o prebacivanju Sulejmanove vojske iz Male Azije u Evropu, bivaju otkriveni i izbeci ce pogubljenje na intervenciju Stefana Lazarevica. Na Kosmidonu kod Carigrada dve vojske se sukobljavaju. Stefan Lazarevic sklonice se u Carigrad. Musa gubi, ali ce njgove pristalice sledece godine ubiti Sulejmana. Pri povratku u Srbiju bice pogubljeni Brankovici i Vuk Lazarevic. Musa  napada despotovinu, a Lazarevic se ujedinjuje sa Mehmedom. 1411-1413. god. Musa gospodari Balkanom. 1413. god. napasce vojvodu Hamzu [grad Sokolac kod  Aleksinca], zatim Bolvan, Lipovac, Stalac i Koprijan. Koprijan ce biti razoren,stanovnistvo raseljeno, ili pobijeno, ili prodano kao belo roblje u Maloj Aziji. Iste godine Musina vojska bice pobedjena pod Vitosom, kada ce i Musa poginuti. Mehmed I postaje sultan, a Stefanu Lazarevicu vraca Koprijan i jos neke od gradova. Posle Lazareviceve smrti na vlast u Srbiji dolazi Djuradj Brankovic, ali mu sultan ne priznaje vlast i trazi pravo na  zemlju svog pokojnog vazala.U napadu na Srbiju. 1443. god. Koprijan ce ponovo pasti u Turske ruke, a Segedinskim mirom 1444. god. bice vracen Djurdju Brankovicu.
    Grad je pod konacnu Tursku vlast pao 1451. god. zajedno sa Leskovackim pomoravlje, 70 gdoina posle pada Nisa.  Grad se vise ne pominje. Tek u turskim defterima, u popisu iz 1498. god. pominje se selo Kurvingrad sa 40 domacinstava. 1516. god. Niskoj nahiji pripada 111 sela, i 1000 stanovnika manje. uzrok tome je kuga koja je zahvatila Tursku iste godine kada je popis zavrsen. Citirani autor nije dao naziv popisanih sela. 1564. god. niskoj nahiji pripada 160 sela, gradu Nisu 49, naseljena kao u popisu iz 1498. god. Selo Kurvingrad ima 20 domacinstava.
    Ovo subpadinsko naselje pripadalo je orijentalnom tipu, jer su naselja u njegovom susedstvu i danas zadrzala pecat tog vremena. Grad se mogao snabdevati hranom bas iz naselja koje je zivelo van zidina, a naselje je moglo nastati i u doba posle Turske najezde od prezivelog gradskog stanovnistva. Posle Turskog osvajanja doci ce i do izmene u strukturi stanovnistva, i ove prostore nastanjivace pretezno muslimansko. Naziv Kurvin ili Korvingrad prihvacen je od vremena turske najezde, kada je Koprijan pao. Turski osvajaci su Srpskim srednjevekovnim gradovima davali pogrdne nazive pa otud ovaj i potice. Korvin moze biti otud sto se na turskom sme dvojako procitati.
    Narod veruje da Korvin potice od naziva Ugarskog kralja Matije Korvina, sto je osporeno jer nema naucnih dokaza da je Ugarska tada vladala ovim prostorima. 
    U Prvom svetskom ratu lokalitet Kurvingrad iskoristila je Nemacka komanda i tu obrazovala s voj odbrambeni front prema srpskoj vojsci, koja je u oktobru 1918. god. nezadrzivo nadirala na sever. Nemacki front nije se odrzao i uprkos veoma jakom polozaju  samo zato sto je srpska vojska izbila na vrh Selicevice i nasla se iza ledja Nemcima, koji su tada uneredu napustili i ceo Nis bez borbe.
    Vec vise godina seljani iz okolnih mesta i danas ruse ostatke ove tvrdjave i kamen u vecim kolicinama  koriste za zidanje svojih zgrada. Nadleznoj opstini ovaj rusilacki rad je dobro poznat, no nista se na preduzima da bi se sprecio. [15] Odlukom Republickog zavoda za zastitu spomenika kulture br. 541/47 od 17. novembra 1947.god. ovaj istorijski spomenik ima se smatrati opstenarodnim dobrom i stavljen je pod drzavnu zastitu zajedno sa neposrednom okolinom. 

   Tabelarni  prikaz najvaznijih dogadjaja na lokalitetu Kurvingrad.

Rimsko carstvo Kastrum na vojnom putu
6.vek severni for Justinijana Prim_e
1020. god. povelja cara Vasilija II,mesto Komplos
1372. god. granicni grad despotovine, Koprijan
1413. god. osvojio ga odmetnik Musa, sin Bajazitov;iste godine vracen Stefanu Lazarevicu
1443.god. zauzeli ga Turci 
1444.god. Segedinskim mirom vracen Djurdju Brankovicu
1451. god. pao trajno u Turske ruke
u XV i XVI veku selo Kurvingrad u defterima
1918. god. polozaj Nemacke vojne komande